О књизи: година / Леонид Зотов се полако враћао кући. Журити је значило привући пажњу полиције. Али одлагање је као смрт. Враћао се из стана свог пријатеља Јевгенија Тараканова, где су редовно одржавали састанке, размењивали забрањену прозу и поезију и износили размишљања о будућем путу своје родне земље. Зотов је погледао на сат – приближавао се полицијски час. Полиција је већ почела да гледа грађанина који је тако касно лутао градом. Предаторски сјај у њиховим очима одавао је страсну жељу да насрну на Зотова, да га растргну.